Mnoga moja pitanja su roditeljima bila smešna. Moju maštu sputavali su bakinim pričama a moje želje pripisivali nedozrelom detinjstvu. Tražili su sjaj mojih zenica u odbačenim slikovnicama. Moje misli su videli u raščupanim lutkicama. Moje suze pripisivali su maminoj glavobolji.
Svaku tugu i bol treba hrabro podneti, jer ima vremena da se lepo vrati.Ima vremena da popravim ocenu, da drugi dan gledam TV i da drugog četvrtka idem u bioskop. Želim da što više saznam o životu, da se svemu radujem. Jer, ne može se svako roditi! I znam da je danas nešto što će brzo proći, da je sutra nešto što očekujem i želim, a juče-divne uspomene koje treba čuvati, pamtitiiiiii i nikad ne dozvoliti da te neko zlonameran omete.
Ana Lazić
