{loadposition myposition}
Priroda, ona sve ovo stvori.
I kišu i noć
I sunce i moć.
Šume,reke i livade,
Mirisno cveće i laste,
Što se u prolece bude.
Pa čak i nas nezahvalne ljude.
Priroda, koja je deo nas,
Sada viče na sav glas.
Ona nas moli i kaže:
Ne gazite cveće,
Ono jednom, porasti neće.
Ne secite šume,
Ne prljajte vode, one su tu za nas.
Šta ce biti ako presuše,
Jasnije, neće biti ni vas.
Zato, hajde okrenimo se prirodi.
Ona je deo nas, poslušajmo njenu molbu,
Ona je naše svesti glas.
Nikić Aleksandra
