Jednoga dana kada sam prolazila kroz park osećala sam se nekako čudno.Odmah sam znala zašto se tako osećam.U parku je vladala nekakva čudna tišina.
Zastala sam i počela da osluškujem.Nije bilo prolaznika ni šetača.Nisu se čuli uobičajni glasovi dece ni njihov osmeh,pa čak i veseli cvrkut ptica koji se obično čuje.Sve je bilo mirno i pusto.Drveće je ogolelo,a njegovo lišće prosulo se na prelepe staze parka.Vladala je neka čudna tišina.Stajala sam tako nasred parka i razmišljala šta se to događa.Na nebu tužne i crne ptice su proletale.Umotani prolaznici su brzo koračali.I najednom do mog nosa dopirao je meni već dobro poznat miris pozne jeseni.
Odmah sam shvatila zašto se tako osećam.Dolazila je pozna jesen.Tiho se došunjala u moje selo i u prelepe staze parka.
