U srcu mi je ostalo jedno novo prijateljstvo. Desilo se sve slučajno i to baš u mom selu.
Bilo je to baš ovog leta na dan vašara u Štubiku. Ujedno tada se kod nas osržavaju i ,,Krainski običaji“.To je dugogodišnja tradicija mog kraja koja se održava unazad vise decenija. To je uzbudljiv događaj gde tada ućestvuje više sela i gradova,gde prikazuju svoje običaje i tradiciju.Ujedno se tada i bira najlepša čobanica. U večernjim časovima počinje program. Izašla sam sa svojim roditeljima i sestrom da gledam.To je za mene baš bilo uzbudjenje. Dok su sela učestvovala , ja sam se zaigrala u masi ljudi.Baš pored mene je stajala jedna devojčica i prišla mi. Želela je da se upoznamo. Zvala se Doroteja. Odjednom smo se združile i počele da se igramo i pričamo kao da se znamo duže vreme. Imala je dugu lepršavu, braon kosu,kestenjaste oći i nosila je naočare.Pričale smo, jurile se i posmatrale program u toku. Izmedju nas je vladala neka čarolija. Taj lik mi je ostao u dubokom sećanju. Posle toga se više nikada nismo sreli. Kasnije sam čula da živi u Nemačkoj.
Za mene je to kratkotrajno, ali prelepo prijateljstvo koje je ostalo duboko urezano u mom srcu.
Lekić Sara IVr.
OŠ,,Hajduk Veljko“ Štubik
Nagrađen rad na konkursu povodom Dana škole
