Ona mi je druga mama,
i odista je,kulturna dama.
Pesme iz njenih knjiga čitam,
za nepoznatu reč, slobodno, nju pitam.
Ona mi pruža sve,
iz književnosti što se znati sme.
Čuvam je kao dva oka svoja
jer tamo stanuju knjige bez broja.
Uz njene uspavanke,spavali smo lepo,
a pripovetke i pesme volim i sad slepo.
Ona svakom pruža knjigu lepu
i svi vole našu biblioteku.
Marija Maksić VIIrazred
