Vukova majka Jegda rodila je petoro dece do Vuka.Ona je rađala , a deca su umirala. Kad je na svet došlo šesto dete, u kuću se opet uselila radost ali i briga. Hoće li se novorođeni sin održati?
Verovalo se da je sve oko nas,nebo, zemlja, šuma i reke,- puno zlih duhova,urokljivih očiju, veštica, vampira i karakondžula koje odnose decu.
U to vreme se mislilo da su za novorođenče najopasniji treći i sedmi dan. Ako te dane preživi, onda mu više ne preti opasnost od nepoznatih vila i gvozdenzuba.
Da bi sačuvao dete, narod je uveo običaj-babine. Ovaj običaj i danas postoji ali se u porodici gde ima beba dolazi samo na čestitanje. U vreme kada se Vuk rodio babine su trajale sedam dana. To znači da su se rođaci i prijatelji smenjivali danonoćno oko porodilje, čuvajući nju i dete od tamnih sila.
Svako ko bi došao na babine, donosio je darove detetu i majci. Roditelji su za goste pripremali raznorazna lepa jela i druge đakonije. Ova neobična gozba je trajala sedam dana i sedam noći.
Da gosti čuvari porodilje i novorođenčeta ne bi zaspali, pevale su se pesme, igrale razne igre, pričalo se i igralo. Posle sedmog dana gosti su se razilazili. Iz izvora ,,Detinjstvo“ Vuk Karadžić
