Jutro je.Ledene šare mraza prekrile su veću polovinu prozora. Unutrašnju toplotu prekida škripanje prozora i fijukanje snažnog vetra koji odiže pahuljice sa smrznutog drveća. Nanosi smetove,raznosi sneg s krovova, maše zaledjenim granama na kojima se zahvatilo inje.Snežne pahulje , dižu se visoko,kovitlaju i izgledaju kao da su ogrnule belim šalom od svile.
Putevi se naziru kroz belinu koja se širi u nedogled. Raspust je, a ja sam već nekoliko dana unapred spremio svoje skije i sanke čekajući ledene dane. Obučen kao eskim, izašao sam da oprobam svoje mogućnosti. Krovovi su dobili svoje bele kape, a dimnjaci su me podsećali na bele svetlucave kićanke. Ta bela odora svetlucala je jače na minusu. Spuštajući se niz nizbrdicu i padajući nekoliko puta bivao sam sve bolji i bolji.Pridružila se i moja sestra, padali smo, smejali se i pravili andjele u snegu. Sve bi bilo dobro da kao posledicu nisam dobio temperaturu.
Mada je i ona trećeg dana popustila kao i spoljašnja temperatura. Sedeo sam u toplini svoga doma, pio čaj, oporavljajući se. Bacio bih pogled vani. Bio sam nagradjen prelepim prizorom, bele pahulje su se lepile u vazduhu, a na tlo su stizale sve veće i veće.Graciozne kao balerine koje su izvodile lagane piruete u vazduhu. Svi smo uživali u pogledu pijući tople napitke.Ledeni dani su baš trajali dok sam bio na raspustu.
LUKA LEKIĆ IV razred
