Dogodilo se to kad sam imao četiri godine.Žrtva je bio moj deda. Uvek sam ga dočekivao željan igre i smeha. Tog dana deda je doputovao vozom, iz Niša. Bio je umoran. Posle ručka, legao je da se malo odmori i zaspao.
Nikako nisam mogao da shvatim zašto deda neće da se igra. Nekoliko puta sam pokušavao da ga probudim ali, mama me je uvek zaustavljala. Deda je i dalje hrkao otvorenih usta. Odjednom sam se nečega setio, ubedjen da je to pravo rešenje. Sipao sam dedi vodu u usta. Niko me nije video. Kada je iz pravca kreveta nešto počelo da klokoće i krklja, mama i tata su zbunjeno i uplašeno gledali dedu, a on je sav crven u licu skočio sa kreveta. U trenutku su svi shvatili šta sam uradio.
Pošto dedi nije bilo ništa, počeo je da se smeje. Svi smo se smejali, a moj deda na moju veliku radost, više nije želeo da spava.
Vladimir Manasijević
