Naš prvi zimski raspust doneo nam je prvi sneg. Snežne pahuljice su neprestano padale. Drveće je prelepo obučeno u belo. Visoki, gordi četinari su najlepši kad su njihove zelene grančice prekriveni injem i pahuljama snega. Sva priroda se presijava i svetluca. Zimska slika je pred nama.. Nedaleko od kuće vidim reku koja ima kaput od leda.
Prvi dan raspusta sam proveo mnogo lepo. Tog dana sam išao kod moje drugarice Manuele na rodjendan. Od kuće smo krenuli kolima dokle je put bio očišćen, a onda smo nastavili pešice. Okolna brda, selo u daljini je bilo pod snegom. na krovovima su se nazirale bele šubarice. Skoro svi putevi su bili zavejani. Kako je duvao jak vetar dizao je sneg sa površine , pravio je smetove, pa su putevi bili neprohodni .Zavejana sela su bila teško pristupačna . Gde god pogledaš sve se beli, kao na razglednici. Hodali smo po snegu, koji mi je bio do kolena. Osećao sam hladan, planinski vazduh. Sve je bilo blistavo čisto od snežne beline. Odjednom sam čuo zvuk sličan motoru, a to su bile motorne sanke.Motorne sanke su bile ogromne, crno-zelene boje, napred zastakljene. To je bio Manuelin ujak, mene je povezao na sanke, a tata i mama su se probijali
stazom. Bio je zabavno, sanke su išle veoma brzo, a kad stignu do uzvišenja one odskoče. Za mene je to bio veoma lep osećaj. Bilo je dosta krivudavih staza, zaobilazili smo smetove čak do dva metra.Motorne sanke su išle sve brže, imao sam osećaj da letim preko uzvišenja. Kako smo stizali do uzvišenja,odskakali smo vešto i uzbudjenja je bilo sve više.
Stigli smo kod Manuele. Tamo su stigli drugi gosti. Lepo smo se zabavljali, igrali, a tata i mama su pričali. Mi smo opet poželeli da izadjemo na sneg. Igrali smo se na snegu, grudvali smo se, a onda nas je Manuelin ujak ponovo vozio na sanke.
Došlo je vreme da krenemo kući i taj dan mi je bio najbolji na zimskom raspustu. Za mene je vožna sankama bila nezaboravna.
ATANASKOVIĆ LUKA IV razred
