Pismeni sastav: Priča jednog bagrema

Dok sam se igrao u dvorištu osetio sam prelep miris.Išao sam kroz dvorište da vidim odakle on dolazi.Tada sam opazio stari bagrem.

   Izgledao je prelepo.Na njemu je bilo milion predivnih belih cvetova koji su me opili svojim mirisom.Prišao sam mu.Tada mi je ispričao svoju priču koja je glasila ovako:

  Ovde me je posadio jedan deda pre oko pedeset godina.Bilo je lepih i ružnih dana.Najteže mi je bilo u jesen i u zimu.U jesen moje lišće požuti,osuši se i opada,a moje grane ostaju puste.Tada sam tužan.Zima mi je mnogo hladna.Tada se moje grane čak i zalede.Sve to ja zaboravim u proleće  kada ptičice dolete na moje grane.Onda dobijem još lepšeg lišća , a zatim i mirisne cvetove.Oni najviše privlače vredne pčelekoje od mog nektara prave najslađi med.Zatim dolazi vruće leto.Tada se najviše obradujem kiši kada se napijem vode.Naljutim se jedino ako mi neko lomi grane i otkida cveće.Tako izgleda moj život“.

 Bila je to priča jednog starog bagrema.Meni se veoma sviđala.Odlučio sam da nikada neću lomiti te grane drveća i da ću mu ponekada sipati vodu da ne bi bio žedan.