Sve jeseni mirišu na tebe.
I sve kiše hladne
u džepove kaputa mi stanu.
Od olova mi neke teške kapi,
po vrh usni bride.
Zaustio bih, al’ ne mogu.
Ne znam zašto…
Nisu ptice krive.
Ni lišće kad mi o korak zapne.
Jesen je. Ona je.
Kriva za sve moje…
I nova će na tebe da sveži.
Ako je bude…
Isti ću korak da nosim.
I isti vazduh da pijem.
Jer sve jeseni mirišu na tebe.
I sve kiše hladne
u džepove kaputa mi stanu.
