Lišće je več ostavilo same grane,
cveće naše livade ne krasi,
otvaramo naše kišobrane
da nas kiša ne pokvasi!
Ptica tužno svoju pesmu peva,
deca i ljudi se toplije oblače,
povrće i voće odavno sazreva
i stalno naše nebo plače.
Devojčice i dečaci sede u učionici,
napolju više ne leti zmaj,
pričaju nove pesmice učiteljici,
a mojoj pesmi sad je kraj.
Ivana Stevanović IVrazred
