{loadposition myposition}

Budim se iz sna, ali ne otvaram oči. Slušam. Čuje se veseli cvrkut ptica ispod moje nadstrešnice. Znam da je tu još prošle godine jedna lastavica svila svoje gnezdo. Znam, doletela je? Večiti saveznik proleća je tu? Ali ne, još je rano. Mislim da su to vrapci veselo zacvrkutali. Sada se ipak dosetih, pa ja sam još pre neki dan videla dečaka sa visibabom u ruci. Skakao je sa noge na nogu i vikao,,Ura,evo proleća! Našao sam visibabu!” I zaista, vesele bele glavice visibaba, mogle su se videti u svakoj bašti. Konačno otvaram oči.Pogledam na sat,osam je časova i petnaest minuta. Kroz spuštene roletne na prozoru, dopirali su sunčevi zraci. Skočila sam iz kreveta bez onog mog lenjog protezanja svakog jutra kada bi napolju padala kiša, a bila je prethodnih dana baš hladna.

   Najzad! Rekla sam glasno. Otvorila sam vrata terase, i gotovo nagonski udahnula vazduh i pustila da mi svež opojni miris prirode ispuni pluća. Pogledala sam u potok preko puta moje kuće. Voda je glasno hučala, narasla i mutna od učestalih kiša, popunjavala je svoje korito. Ranije je sa druge strane rasla jedna vrba, uvek bi medju prvim pozelenela u proleće. Sada te vrbe više nema, oborio je jak mraz za vreme snežne zime. Moram se odvikavati od gledanja u to prazno mesto. Ponovo zatvaram oči i dišem, proleće se oseća u vazduhu, osećam ga svim čulimaa, dok struji pored mene. A u glavi mi prolaze slike, jedna za drugom. Šarenilo listova koje mi se smeši sa svakog drveta, mlada šuma kako lista,plavo nebo kako blista, svako seme kako klija, ljubičica kako se plavi u zelenoj mekoj travi. Zvuk motora. Otvaram oči. Mojom ulicom prolazi dečak na skuteru. Smejem se u sebi, pa i oni su donekle vesnici proleća.

Puna energije vraćam se u svoju sobu. Znam da će sutra i narednog jutra dani biti lepši nego sada. Znam da nam je proleće na samom pragu. Moje omiljeno godišnje doba. Sigurna sam da će razdraganost koju ja sada osećam, za nekoliko dana krasiti svako lice. Unapred se radujem.

                                                         Nataša Negoicić

Ostavite Komentar

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime