Moja škola nosi naziv,,Vuk Karadžić“, ime čoveka koji je zadužio svakog od nas.Izuzetno sam ponosna što idem u školu koja nosi naziv ovog velikana naše pismenosti, kulture i obrazovanja.
Vuk Stefanović Karadžić je rođen u selu Tršiću,kraj Loznice 1787.godine.Rođen je u veoma siromašnoj porodici,u kojoj je bilo puno dece. U njegovoj porodici deca su umirala,pa su Vuku dali ovakvo ime,da bi se zle čini uplašile i pobegle od njega. I pored ovakvog imena, Vuk je bio bolešljivo dete. Voleo je da uči i zbog toga je boravio u mnogim manastirima. Bio je mnogo obrazovan i želeo da svoje znanje prenese na narod. U našoj književnoj kulturi poznat je njegov rad na sakupljanju narodnih umotvorina i na samostalnom književnom radu. U svakoj oblasti Vuk je pokazivao izuzetno znanje. Na putu da se narodni jezik i ćirilica uvede u škole ,bilo je puno prepreka i velikih muka. Uz pomoć malobrojnih prijatelja Vuk je sve probleme rešavao na sreću našeg naroda. Među tim prijateljima najpoznatiji su: Jernej Kopitar,Petar Petrović Njegoš,Branko Radičević i dr.
Vuk je putovao po raznim krajevima naše zemlje, slušao kako narod govori i šta narod govori. To mu je mnogo pomoglo da sačini jedno od najsavremenijih pisama-ćirilicu, i da ujedno objavi mnoge zbirke narodnih pesama,misli i narodnog iskustva. Među najpoznatijim saradnicima Vukovim iz naroda su: Filip Višnjić,Tešan Podrugović,slepa Živana i starac Milija.
Kao pisac Vuk je preveo ,,Novi zavet“ i napisao poznato delo ,,Žitije Hajduk Veljka Petrovića“.
Vuk je bio nesrećan roditelj.Njemu su deca umirala, a nadživelo ga je samo dvoje dece,kćerka Vilhemina-Mina Karadžić i sin Aleksej.
Za Vuka se može reći da je otac naše kulture i pismenosti. On nas je uveo u svet obrazovanih naroda, ulio nam ponos i snagu da sledimo njegov put,stvaramo nova dela i ulepšavamo novu budućnost.
