Tiho bruji pesma žaba
u zelenoj bari,
a na čelu ovog hora
peva žabac stari,
a na čelu ovog hora
peva žabac stari.
Na nogama stražnjim stoji
u zelenoj svili,
oko njega sa svih strana
svi se iskupili.
U rukama trsku drži,
glas mu setno huji;
,,Pevajte mi deco moja,
ko mali slavuji.“
I kad trsku uvis diže,
zaciktaše žabci;
smejali se,kikotali
slavuji i vrapci.
I dok ječi žablja pesma
po vodenoj stazi,
stari žabac na livadi
belu rodu spazi.
Umukoše žabci mali,
horovođa huknu,
sa obale lako skoči
i u vodu štuknu.
