Dok zvezde zlatne svoj sanak kuju,
Moje misli nekud putuju,
Osetim u meni nešto vri,
Što nikad nije upravo zri!
Stale su kazaljke,stalo je vreme,
Kad plima reči ka meni krene,
Drhtava ruka polako šara,
Čaroliju reči duša stvara.
Pesme su snovi bez početka i kraja,
One su deo pesničkog sjaja,
Nebo tada nije visoko,
Dok te gleda nebesko oko.
I dok srce tiho strepi,
Ostvaruju se snovi lepi.
I ne znaš da li je san ili java.
Dok u tebi pesma spava.
Iz sna se trgoh i pustih glas,
Moje pesme, moji snovi,
Žive za ljubav, žive za nas.
Jovana Uruković uč. VIIIrazreda I nagrada
