Moj ljubimac je mačak Žuća. Prvi put sam se sa mačkom srela kada sam imala dve godine. Ja se toga ne sećam, ali o tome mi je mama pričala.
Kada sam videla Žuću, on je tada bio malo bezimeno mače. Mislila sam da je plišana igračka i kad sam htela da ga uzmem, on se sklonio u stranu, a ja sam od straha počela da plačem. Ali brzo smo se sprijateljili.
Mali mačak je bio sav žut. Zato je i dobio ima Žuća, ali u to vreme bio je Zuca. Pretpostavljate zašto? Nisam znala razgovetno da pričam. Međutim to nam nije smetalo da se stalno igramo. On me je u stopu pratio, grizao je i grebao moje igračke, a i mene. Nekad sam zbog toga plakala, a nekad ćutala, jer sam se bojala da će tata da ga izbaci iz sobe.
Žuća i ja smo postali najbolji drugari. Sada je to stari mačor od osam godina, ali živahan i neuhvatljiv i voli da se igra sa mnom kao malo mače.I ja ga mnogo volim.
Radulović Anđela IV razred
