Od svih mojih prijatelja na prvo mesto stavljam mamu,zatim tatu,učiteljicu,drugare pa rođake. Ipak postoji jedna osoba koja mi je posebno draga,nekako posebna. To je nastavnica Egla.
Ona ima plavu,dugu i ravnu kosu. Nosi naočare sa belim okvirima. Visokog je rasta i toplog pogleda. Ona je nastavnica klavira u muzičkoj školi. Poštujem je što je starija i što me uči da pevam i sviram. Objašnjava mi svaku kompoziciju. Nisam mogla da sviram klavir kod nastavnice Egle,jer sam bila višak,ali ipak me je primila nežnim i toplim pogledom punim razumevanja. Egla me je odvela u neki svet muzike na najtajanstveniji način gde sam se susretala sa Betovenom,Bahom i mnogim drugim kompozitorima. Ona je najsrećnija kad ja vežbam klavir. Dok nastavnica svira klavir ja je sa divljenjem slušam s željom da i ja znam tako da sviram. Što je kod nastavnice,a za mene vrlo zanimljivo je to što ona nije odavde i to je čini drugačijom.
Vreme koje provodimo zajedno je ispunjeno lepotom,nežnošću i zvuci klavira me potpuno ispunjavaju.
