U postfeminističkoj ženskoj bibliji “Seks i grad“ Keri Bredšo ronila je suze kada je izgubila lančić sa svojim imenom kupljen na pijaci i ni pravi dijamanti nisu mogli da joj zamene izgubljenu (sentimentalnu) vrednost.   Kajli Minog se pak prošetala kroz gotovo sve skorije spotove ukrašena ogromnim komadima takozvane geto bižuterije, što je izazvalo pravu pomamu među konzumentima širom planete. Nasuprot svim očekivanjima, njen novi imidž nije proglašen kičem, već veoma zabavnim fenomenom koji su znalci uporedili s nekadašnjom holivudskom fascinacijom minđušama u obliku božićnih jelki. Logičan zaključak sledi da je možda poznato pravilo Merilin Monro da su dijamanti najbolji prijatelji svake devojke ostalo u prošlom veku jer nama u postmodernom društvu definitivno nakit nije poželjan samo u onoj meri u kojoj ga NE možemo priuštiti. Danas, kada je svaka modna sezona okarakterisana visokim nivoom pluralizma, teško je sažeti nove trendove i prilagoditi ih na najbolji način našim jedinstvenim ličnostima. Ipak, ove sezone možemo sa sigurnošću da kažemo da je ultimativni trend koji pratimo – neominimalizam u kombinaciji s eksesivnom količinom nakita. Zato, ako bez gomile asesoara ne izlazite iz kuće i minimalizam vam je misaona imenica, ne očajavajte – pravi način za razbijanje ovogodišnje jednoobraznosti je upravo večna bižuterija. Još dvadesetih godina prošlog veka Koko Šanel je naučila žene da ne moraju da poseduju prave dijamante da bi bile šik. To je, naravno, oduševilo pripadnice nežnijeg pola jer više nisu morale da čekaju vereničko prstenje ili da stoje u redu za nasledstvo bakinog nakita. Koko je bila preteča modernih neudatih žena i još u to vreme shvatala je da se onaj pravi možda nikada neće pojaviti klečeći na kolenima i s dijamantskim prstenom u ruci, pa je iz svoje realnosti i ličnih iskustava crpila i svoju inspiraciju. U takvoj svakodnevici nastajale su briljantne ideje i upravo su Koko i Elsa Skijapareli, još jedna poznata kreatorka prošlog veka, stvorile kult “nevereničkog” koktel prstena bez kog dame dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka nisu ni pomišljale na odlazak na popodnevne koktele uz lagani džez. Bižuterija je vremenom dobila svoje cenjeno mesto u modnoj industriji i danas važi krilatica: “Pravo? Lažno? Koga to uopšte zanima!“ Viktoar de Kastelan, dizajnerka nakita u “Dioru”, čak više voli da zlato i pravo kamenje boji u veštačke boje da bi njene ogrlice od milion evra izgledale kao bižuterija. Za sva javna pojavljivanja i promocije ona se naoružava samo jednim maksi komadom nakita koji je najčešće koktel prsten Dior i smatra da je uz jednostavni stajling upadljivi nakit obavezan. Trend koji su započele Koko i Elsa ubrzo je ispratio i luksuzni renomirani brend Tifani. Da bi proširila svoju ciljnu grupu, ova kuća počela je da proizvodi i nakit od srebra po vrlo povoljnim cenama. Grupi vernih potrošača i redovnih kupaca dijamanata i brilijanata u maloj plavoj kutiji ubrzo su se pridružile i tinejdžerke i mlade devojke koje nisu bile pripadnice džet-seta i visokih staležnih slojeva. Iako je takva strategija bila mač sa dve oštrice jer je pretila opasnost da prestižni imidž kompanije bude poljuljan, stratezi su, ipak, odlučili da je prodaja najbitniji faktor, a ona je gotovo odmah porasla. Poučene primerom, ovaj trend ispratile su i druge etablirane kuće. Dizajnerka nakita za “Luj Vuiton” Kamila Mičeli priznaje da su joj najzabavnije kombinacije poludragog kamenja s plišanim tračicama i plastičnom dugmadi. Chanel je pre pet godina napravio pravi bum na tržištu imitacijama svojih bisernih ogrlica s plastičnim logom, a “Marni” već uveliko profitira na glomaznom nakitu od plastike i drveta. Ove sezone “Živanši” lanci u boji zlata s krstom i potpisom Rikarda Tišija postali su pravi hit, što je svakako potpomogla i Madona stajlingom za svoju poslednju turneju, ali i brojnim pojavljivanjem u javnosti upravo s ovim ogrlicama. Naravno, brendovi visoke ulične mode poput Manga ili Asesoriza odmah su na tržište izbacili jeftine verzije koje su se veoma brzo rasprodale. Stavka koja se svakako ne može zanemariti kada je o ovom trendu reč takođe je i sve niža cena poludragog kamenja, koje se uvozi iz Turske ili s Tajlanda, ali i činjenica da je bižuterija, za razliku od skupocenog nakita, zašla u gotovo sve segmente naših života, pa se danas nosi čak i na plaži. Pravila su se promenila drastično, ali ono što je izvesno jeste da su nekada prestižni nakit, a sada bižuterija bili i ostali pomagalo broj jedan u kreiranju različitosti i individualnosti.   Izvor: B92

Ostavite Komentar

Molimo vas unesite komentar
Molimo vas unesite ime